Pasivna i aktivna zaštita od požara - idealna ravnoteža

U slučaju požara, dobar projekat i održavanje zgrade od suštinske su važnosti za bezbednu evakuaciju prisutnih, svođenje širenja požara na minimum i obezbeđenje prihvatljivih bezbednosnih uslova za spasilačke ekipe. Stoga, ravnoteža izmedju pasivne i aktivne zaštite od požara je kljucna. Vreme je presudno: najbolja rešenja protivpožarne zaštite uzimaju u obzir specifičnu konstrukciju pojedinačnih zgrada i način na koji ih stanari koriste, uz holistički pristup koji podrazumeva kombinovanje aktivnih i pasivnih mera.

Izazov je kontrola požara nakon što se on razvije do krajnjeg stepena – tačke koja je poznata kao „flešover“. U bilo kojoj zgradi, cilj mora biti da se požar što duže ograniči kako bi se ljudima omogućilo da se evakuišu, kao da i ekipe za spasavanje bezbedno rade.

To se može postići kombinovanjem niza radnji koje nazivamo pasivnom zaštitom i aktivnom zaštitom.

Aktivna zaštita, kao što su protivpožarni alarmi, prskalice, aparati za gašenje požara, hidrantski sistemi i sistemi za odvođenje dima, može da pomogne u lokalizaciji požara, zaštiti imovine i života. Ti sistemi zahtevaju automatizaciju kako bi efikasno radili, tako da kad se u objektu detektuje požar i dim, požarni/dimni alarm upozorava osobe koje se nalaze unutar zgrade. Sistemi prskalica i aparati za gašenje požara mogu pomoći da se uspori razvoj požara sve dok vatrogasci ne budu u mogućnosti da intervenišu. Sistemi za odimljavanje, kao što su krovni otvori ili mehaničko odvođenje dima pomoću ventilatora i kroz dimne kanale, mogu da produže vreme do flešovera ili da ga u potpunosti spreče. Pored toga, osiguravaju prihvatljiv nivo dima pri evakuaciji.

Pasivna zaštita od požara je grupa sistema koji dele zgradu na požarne sektore preko vatrootpornih zidova, međuspratnih konstrukcija i konstrukcione zaštite, sprečavajući brzo širenje požara i štiteći građevinsku konstrukciju što je moguće duže kako bi se obezbedilo vreme za evakuaciju prisutnih iz zgrade.

Na kraju, aktivni sistemi ne mogu da rade bez pasivnih materijala za zaštitu od požara i ova dva pristupa treba da funkcionišu u sprezi – sistem prskalica ne može da suzbije požar u zgradi ako se sruši plafon na koji je isti pričvršćen.

Svaki sistem pasivne zaštite je, naravno, samo onoliko dobar koliko i proces ugradnje. U nastavku navodimo zakonsku regulativu i neke od najvažnijih lokalnih protivpožarnih pravilnika koji se primenjuju u građevinarstvu:

• Zakon o planiranju i izgradnji
• Zakon o zaštiti od požara
• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu ugostiteljskih objekata od požara
• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara
• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija
• Pravilnik o obaveznom atestiranju elemenata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru i o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije udruženog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda

Principi pasivne zaštite od požara

Podela na požarne sektore zahteva da zidovi, plafoni i konstrukcioni elementi imaju dokazane karakteristike otpornosti na požar. Presudno je da ti elementi požarnih sektora imajupotrebne performanse u stvarnim situacijama, a ne samo u jednostavnijim konfiguracijama za ispitivanje požara. Na primer, uglovi, veze s drugim zidovima ili plafonima, elementi za vešanje i viseći elementi, metode pričvršćivanja i spojevi predstavljaju kritične tačke i treba ih analizirati i ispitivati u stvarnim uslovima.

Svi otvori, spojevi, prolazi za cevi ili kablove treba da se adekvatno zaštite jer ti prodori mogu da postanu put za širenje vatre i dima i samim tim dovedu do ugrožavanja principa podele na požarne sektore.

Praznine i otvori na velikim površinama, kao što su podovi u zajedničkim oknima za instalacije, treba potpuno i pravilno da se ispune korišćenjem odgovarajućih proizvoda i sistema za zaptivanje takvih praznina i otvora. U takve praznine spadaju i svi spojevi ili otvoreni prostori nastali zbog lošeg kvaliteta izrade ili oni koji su ostavljeni zbog projektovanog pomeranja konstrukcija.

Jedan od najvažnijih faktora projektovanja jeste i uključivanje više evakuacionih puteva i, u slučaju visokih zgrada, najmanje dva stepeništa postavljena daleko jedno od drugog. U stepeništima se mora održavati natpritisak i ona moraju biti projektovana tako da budu vatrootporni požarni sektori koji sprečavaju ulazak dima. Na stepeništima i evakuacionim putevima uopšte, nikada ne treba da budu prisutni zapaljivi materijali i oni treba da budu napravljeni, u najvećoj mogućoj meri, od negorivih materijala.

Neki nacionalni propisi dozvoljavaju izgradnju visokih stambenih zgrada čak i sa jednim stepeništem, pod uslovom da je adekvatno projektovano, dok drugi dozvoljavaju pristup na osnovu performansi (tzv. protivpožarni inženjering), koji od projektanata zahteva da sami procene broj stepeništa i vreme evakuacije.

Ključne mere pasivne zaštite su sigurnosne zone ili izuzetno efikasni požarni sektori, odnosno prazni spratovi ili prostorije, projektovani tako da pružaju otpor širenju požara mnogo duže nego što je uobičajeno.

Sa aspekta evakuacije, spratovi ili prostori za sklanjanje, imaju nekoliko prednosti: oni su mesto gde osobe koje se evakuišu mogu da se odmore, smanjena je mogućnost da se stepeništa ili okna liftova ispune dimom, mogu se iskoristiti za zaštitu osoba sa invaliditetom i/ili povređenih osoba koje se evakuišu, mogu se koristiti kao komandno mesto za spasilačke timove koje pomažu u evakuaciji i mogu poslužiti kao vatrogasna baza.

Pronalaženje prave ravnoteže

Visokokvalitetna gradnja, efikasna kombinacija pasivne i aktivne zaštite, projektovanje evakuacionog puta, ugradnja i neprekidno upravljanje rizikom su od presudnog značaja. Sve to doprinosi sigurnosti prisutnih osoba i spasilačkih timova, kao i zaštiti objekta, odnosno imovine tokom požara.

S tim u vezi je specifikacija odgovarajućih materijala i sistema, koji moraju da se ispitaju u stvarnim uslovima uz stručnu ugradnju, inspekciju i održavanje kako bi se obezbedio duševni mir osoba koje stanuju ili borave u zgradi i vlasnika imovine.