Zaptivke za prodore cevi – izolacija, vešanje, debljina zida cevi i konfiguracija krajeva cevi

Brend Promat nudi raznovrsne proizvode, a malo ljudi zna da pored konstrukcijskih ploča za zaštitu od požara PROMATECT® ili protivpožarnog stakla iz serije PROMAGLAS®, kompanija isporučuje i ekspandirajuće boje, maltere i sisteme za zaptivanje prodora kako bi se odgovorilo na izazove 21. veka i obezbedila potpuna arhitektonska zaštita od požara. Zaptivke za prodore cevi i rešenja za zaptivanje prodora koja su opisana u članku klasifikovana su u skladu sa evropskim standardima, a svi proizvodi imaju Evropsko tehničko odobrenje (ETA), tako da nema ograničenja za njihovu primenu u Srbiji.

Zaptivanje prodora

Savremena arhitektonska zaštita od požara zasniva se na podeli zgrada na požarne sektore; drugim rečima, zgrada mora da se segmentira vertikalno i horizontalno u požarne sektore različitih dimenzija. Površine koje ograničavaju požarne sektore moraju da spreče prodor vatre i dima, što može da se postigne korišćenjem konstrukcija za zaustavljanje požara. Izuzetno je važno da se osigura kontinuitet ovih graničnih barijera. Budući da moderne zgrade sadrže električne i mehaničke cevne sisteme slične vaskularnom sistemu kod ljudi, proboj ovih zaštitnih barijera ne može da se izbegne. Takvi otvori (prodori) moraju se zatvoriti (ispuniti) korišćenjem odgovarajućih rešenja za zaštitu od požara koja su ispitana prema pomenutom Evropskom ispitnom standardu (EN 1366-3) i klasifikovana u skladu sa standardom EN 13501-2. Ovaj članak ima za cilj da poveća svest o tim problemima i opiše sertifikovana rešenja brenda Promat. Zbog odredbi klasifikacionog standarda nije tako lako, kao što se u prvi mah čini, da se odaberu i obezbede odgovarajuće zaptivke za prodore.

Treba imati u vidu da ne postoji univerzalni sistem za zaptivanje prodora, već se prodori različitih tipova instalacija zaptivaju na različite načine. Zbog toga će izbor sistema zaptivanja zavisiti od toga da li se radi o gorivim ili negorivim cevima, da li je oko cevi postavljena izolacija ili ne, kao i od drugih kriterijuma koji su definisani ispitnim standardom EN 1366-3. Dajemo jednostavnu listu postavki za ispitivanje u zavisnosti od vrste cevi:

Zbog ograničenja obima članka govorićemo samo o materijalima i prečnicima cevi, debljinama zida, izolaciji i konfiguracijama krajeva cevi. Ostale teme biće objašnjene u narednim člancima.

Postoje ukupno četiri moguća slučaja u zavisnosti od konfiguracije izolacije cevi u prodoru:

1. CS (Continued Sustained – kontinuirana bez prekida): izolovana je cela dužina cevi i izolacija prolazi kroz poprečni presek prodora;
2. CI (Continued Interrupted – kontinuirana s prekidom): izolovana je cela dužina cevi ali je izolacija prekinuta u prodoru;
3. LS (Local Sustained – lokalna bez prekida) cev je izolovana samo u blizini prodora i izolacija prolazi kroz poprečni presek prodora;
4. LI (Local Interrupted – lokalna s prekidom): cev je izolovana samo u blizini prodora i izolacija je prekinuta u prodoru.

Izolacija – zavisno od njenog značaja za klasifikaciju požara – može da se koristi kod prodora (kao deo sistema) ili sama može da formira prodor, iako će možda biti potrebna dodatna izolacija, a to nije prikazano na crtežu. Tehnička uputstva proizvođača uključuju gorenavedene detalje. Uz pomoć mineralne vune, metalne cevi mogu da prolaze kroz meke prodore uz korišćenje premaza PROMASTOP®-CC sa negorivom izolacijom u konfiguracijama LS ili CS (tj. sa izolacijom koja je lokalna bez prekida ili kontinuirana bez prekida).

Debljina zida cevi i izolacija

U opštem slučaju, kraća izolacija požarnog sektora je podesna za metalne cevi manjeg prečnika, manje debljine zida i niže toplotne provodljivosti: meki sistemi zaptivanja sa premazom PROMASTOP®-CC za prodore metalnih cevi s nižom toplotnom provodljivošću (λ ≤ 58 W/mK), debljinom zida cevi od 2,0 mm do 14,0 mm i prečnikom do 42,0 mm, zahtevaju dužinu lokalne izolacije od najmanje 500 mm, koja se postavlja simetrično u odnosu na sredinu prodora; čelične cevi veće debljine zida ili spoljnog prečnika cevi zahtevaju dužinu lokalne izolacije od najmanje 1000 mm. Prema standardu EN 13501-1, klasa reakcije na požar lokalne izolacije u mekom sistemu zaptivanja sa PROMASTOP®-CC je najmanje A2-s1, d0 ili A2L-s1, d0; njena tačka topljenja je najmanje 1000 °C, zapreminska masa između 40 i 150 kg/m³, a debljina između 30 i 100 mm. (Upozorenje: ovi podaci nisu materijalne karakteristike ploča od mineralne vune koje formiraju meku zaptivku, jer su one obuhvaćene posebnom odredbom; debljina u navedenom prodoru je 1 x 50 mm, 1 x 80 mm ili 2 x 50 mm, a zapreminska masa najmanje 140 kg/m³). Minimalna potrebna dužina lokalne izolacije za bakarne cevi veće toplotne provodljivosti (λ ≤ 380 W/mK), debljine zida cevi do 14,2 mm i spoljašnjeg prečnika cevi do 42 mm je 1000 mm; bakarne cevi većeg spoljašnjeg prečnika cevi (do 88 mm) zahtevaju dužinu lokalne izolacije od najmanje 2000 mm. Ne samo da rešenja brenda Promat zahtevaju ovaj komplikovani sistem, već se očekuje da svi proizvođači daju potrebnu dužinu izolacije na ovaj način, u skladu sa standardom za ispitivanje i klasifikaciju.

Konfiguracija krajeva cevi

Prema ispitnom standardu EN 1366-3, postoje četiri mogućnosti u zavisnosti od dizajna krajeva metalnih ili plastičnih cevi koje prolaze kroz ispitivani prodor, zavisno od toga da li je kraj ispitivane cevi bio zatvoren unutar i izvan peći (zatvoren, označeno sa C) ili je bio otvoren (označeno sa U).

Ponašanje uzorka tokom ispitivanja u osnovi je određeno konfiguracijom krajeva cevi: pritisak i protok vrućih gasova su različiti u (otvorenoj) cevi koja je u kontaktu sa atmosferom, od onih u zatvorenoj cevi, tako da se prilikom izbora odgovarajućeg rešenja za zaštitu od požara mora uzeti u obzir i adekvatna konfiguracija kraja cevi, a ne samo uobičajena EI XX klasifikacija otpornosti na požar. Izvesno je da su svi čitaoci već videli oznaku U/U ili U/C u klasifikacijama za moderne protivpožarne obujmice koja je ranije objašnjena (to jest, cev otvorena na oba kraja ima konfiguraciju U/U, što je najnepovoljniji slučaj sa stanovišta protivpožarne zaštite, tako da su sva rešenja sa ovom klasifikacijom podesna za bilo koju konfiguraciju krajeva cevi).

Pogledajmo oznake koje se odnose na date montažne položaje i konfiguracije krajeva cevi u klasifikaciji za obujmice za zaustavljanje požara PROMASTOP®-FC (izrađene od nerđajućeg čelika zaštićenog bojom na bazi praha, sa ekspandirajućim umetkom) i PROMASTOP®-FC MD (protivpožarna obujmica isečena na odgovarajuću dužinu) i trake za zaustavljanje požara PROMASTOP®-W. Klasifikacija krajeva cevi može da se razlikuje u laganom ili masivnom zidu, u mekoj zaptivci ili izbušenoj rupi sa izvađenim jezgrom, u zaptivci u zidu ili podu.

Potporna konstrukcija za instalacije

Sve zaptivke prodora mogu da obavljaju svoju funkciju samo dok su neoštećene, što zahteva odgovarajuće, stabilno vešanje ili oslanjanje. Za vreme ispitivanja proizvođač određuje udaljenost prve potporne konstrukcije za instalacije od površine prodora, a ta udaljenost ne sme se povećavati postavljanjem zaptivke prodora u praksi. Cevi moraju imati oslonac na rastojanju ≤ 250 mm u mekim sistemima zaptivanja sa PROMASTOP®-CC s obe strane zida ili sa gornje strane međuspratne konstrukcije, kako bi se izbeglo prekomerno opterećenje ploča mineralne vune u mekom sistemu zaptivanja. Udaljenost oslonca mora se proveriti u odgovarajućem uputstvu za svaki proizvod.

Šta treba uzeti u obzir?

Na kraju, da rezimiramo najvažnije elemente na koje bi trebalo da obratite pažnju prilikom konstruisanja ili planiranja zaptivke prodora:

• debljina, zapreminska masa, klasifikacija reakcije na požar i tačka topljenja ploča mineralne vune u mekim sistemima zaptivanja;
• potrebna debljina nanesenog premaza;
• dužina, debljina, zapreminska masa, klasifikacija reakcije na požar i tačka topljenja lokalne izolacije;
• da li je klasifikovana konfiguracija krajeva cevi podesna za položaj ugradnje;
• udaljenost prvog vešanja/oslanjanja od meke zaptivke.