U pasivnoj protivpožarnoj zaštiti zgrada, plafon se definiše kao obloga plus bilo koji noseći ram, uključujući i držače – vešaljke, elemente za pričvršćivanje i bilo koji izolacioni materijal. Po pravilu, plafoni se ne smatraju konstrukcionim elementom, već završnom površinom koja zaklanja donju stranu krovne konstrukcije ili konstrukciju sprata iznad njega. Stoga, plafoni i pasivna zaštita od požara su vitalni deo svake protivpožarne bezbednosti.
Plafon se može pričvrstiti direktno na konstrukcioni element, može da visi na njemu ili da bude samonoseći. Svrha plafona u protivpožarnoj zaštiti jeste doprinos horizontalnoj podeli zgrade na požarne sektore ili određenom požarnom sektoru.
Horizontalna podela na požarne sektore (sektorizacija) je izuzetno važna jer se njom sprečava širenje vatre i vrelih gasova s jednog sprata na drugi, što daje vreme osobama prisutnim u gornjem delu zgrade (koji je najopasniji u slučaju požara) da se na bezbedan način evakuišu.
Kako izabrati najbolji protivpožarni plafon za Vaš objekat?
Postoje različite vrste plafona, sa različitom namenom i predviđenom upotrebom, kojima može da se poboljša bezbednost zgrade. Pravi izbor se zasniva, pre svega, na stepenu otpornosti na požar požarnog sektora i nameni plafona (doprinos otpornosti na požar postojećeg elementa ili plafon koji ima određen stepen otpornosti na požar, tj. vatrootporni plafon), ali i na akustičnim i estetskim aspektima.
Prema opštem pravilu, plafon se mora ugrađivati kao što je opisano u izveštaju o ispitivanju otpornosti na požar ili u klasifikacionim izveštajima, uključujući sisteme za vešanje i pričvršćivanje. Osim toga, odnos ukupne površine koju zauzimaju oprema i pribor za pričvršćivanje i površine plafonske obloge ne može se povećavati, a maksimalna dimenzija ispitanog otvora u oblozi mora se poštovati. Drugim rečima, ako se plafon ispituje sa jednim poklopcem svetiljke na svakih 10 kvadratnih metara, isti procenat se mora primeniti i na licu mesta. Ako je ispitivanje obavljeno bez njega, ne može se koristiti nijedan poklopac svetiljke. Isti koncept važi i za sve druge elemente i pribor ili za specifične prodore.
Vrste plafona za pasivnu zaštitu od požara
Plafon može biti kontinualna obloga ili sistem pločica i rešetke (600 x 600 mm ili 600 x 1200 mm) i može biti jednostavna ploča ili kombinacija različitih proizvoda (kao što su kruta ploča i mineralna vuna itd.). U suštini, postoje četiri osnovne vrste plafona koje se koriste u okviru strategije protivpožarne zaštite:
Negorivi ili teško gorivi plafoni
Glavna svrha ovih plafona jeste da se izbegne širenje požara na krov i ograniči doprinos požarnom opterećenju u požarnom sektoru. Oni su klasifikovani prema lokalnim standardima za „reakciju na požar“.Reakcija na požar se odnosi na gorivost i zapaljivost materijala, tj. na njegov doprinos širenju požara.
Sa ove tačke gledišta, najbolja klasifikacija je: „nije goriv“ (kao što je klasa A1 prema klasifikaciji Euroclass ili slično). Sistem klasifikacije za građevinske proizvode u EU, u skladu sa standardom EN 13501-1, definiše 7 klasa prema klasifikaciji Euroclass (A1, A2 i B do F), na osnovu različitih ispitivanja i takozvanog referentnog scenarija.
Ti proizvodi ne doprinose pasivnoj zaštiti od požara, ali se mogu koristiti kao deo strategije za sprečavanje požara.
Plafon koji je klasifikovan samo prema reakciji na požar ne može se koristiti za povećanje otpornosti na požar elemenata požarnog sektora. Plafoni koji se koriste za zaštitu od požara mogu biti negorivi, mogu da kombinuju protivpožarnu zaštitu i sprečavanje požara.
Spušteni plafoni koji doprinose otpornosti nosećih elemenata
Ovi plafoni, koji se zovu „horizontalna zaštitna membrana“, imaju mogućnost da doprinesu otpornosti na požar horizontalnih konstrukcionih građevinskih elemenata do 2 sata ili više (R 30 – R 120). Konkretnije, otpornost na požar nosećeg elementa zaštićenog plafonom može se klasifikovati na osnovu temperature unutar šupljine ili na samom elementu (u Evropi je standard za ispitivanje EN 13381-1: Metode ispitivanja za određivanje doprinosa otpornosti konstrukcijskih elemenata na požar – Deo 1: Horizontalne zaštitne membrane), a klasifikacija u skladu sa standardom EN 13501-2.
Ove vrste plafona uglavnom se koriste za zaštitu čeličnih greda koje podupiru noseću betonsku ploču međuspratne konstrukcije ili, u nekim slučajevima, drvene međuspratne konstrukcije.
Prednost ovih plafona je to što su zaštitni materijali, tako da se mogu koristiti za zaštitu različitih nosećih elemenata, sa širokim područjem neposredne primene. Doprinos vatrootpornosti postoji samo ako se sistem ugradi upravo na isti način kao i tokom požarnog ispitivanja, uključujući vešanje (sistem vešanja), veze između membrane i zidova/ivičnih panela, spojeve i materijale za ispunu.
Plafon kao komponenta krovne konstrukcije sa pp otpornošću
Ovi plafoni se smatraju delom celog sistema (krov/ploča + plafon), a klasifikacija požara važi samo za čitavu noseću konstrukciju (identičnu ili sličnu onoj koja je ispitivana). Dakle, stepen otpornosti ostvaruje sistem kao celina, što obuhvata gornju konstrukciju, mehanizam za vešanje ili pričvršćivanje i, konačno, najnižu membranu ili plafon. U ovom slučaju, plafon se definiše kao „obloga plus bilo koji noseći ram, uključujući i držače – vešaljke, elemente za pričvršćivanje i bilo koji izolacioni materijal“. U Evropi je standard za ispitivanje 1365-2, a klasifikacija prema standardu EN 13501-2.
Plafon se može pričvrstiti direktno na konstrukcioni element, može da visi na njemu ili da bude samonoseći. Ako je u pitanju viseći, odnosno spušteni plafon, izuzetno je važna visina šupljine (prostor između gornje površine plafona i donje strane bilo koje međuspratne konstrukcije, krova ili njegove noseće konstrukcije), koja mora biti visoka najmanje koliko i ona koja je ispitivana: šupljina se može povećati, ali ne i smanjiti.
Kompletan krovni sistem, uključujući i plafon, ispituje se na integritet, izolaciju i kapacitet nosivosti (REI), a što se tiče konstrukcionog građevinskog elementa, maksimalni momenti i transverzalne sile ne smeju biti veći od ispitanih. U šupljinu se ne može dodati gorivi ili izolacioni materijal, osim ako je ista količina (u smislu požarnog opterećenja) bila uključena i tokom požarnog ispitivanja.
U Evropi se ovi krovni ili međuspratni sistemi ispituju prema standardu EN 1365-2. Po pravilu, takvi sistemi postižu otpornost na požar do 120 minuta (REI 120) ili do 180 minuta (REI 180) za betonske ploče.
VAŽNO: sistem može da doprinese vatrootpornostisamo ako se ugradi upravo onako kao i tokom požarnog ispitivanja, uključujući vešanje (sistem vešanja), veze između membrane i zidova/ivičnih panela, spojeve i materijale za ispunu.
Nezavisni plafon (plafonska membrana)
Plafon se definiše kao „nenoseći element građevinske konstrukcije koji je projektovan kako bi obezbedio horizontalno odvajanje požara“.Plafon ima samostalan stepen otpornosti na požar i koristi se za obezbeđivanje zaštite od dejstva požara sa donje i/ili gornje strane. Drugim rečima, ovi plafoni poseduju sebi svojstvenu vatrootpornost, nezavisno od bilo kog građevinskog elementa iznad njih.
Plafoni mogu biti viseći, odnosno spušteni, uz korišćenje vešaljki, pričvršćeni direktno na noseći ram/konstrukciju ili mogu biti samonoseći plafoni.
U Evropi se ovi krovni ili međuspratni sistemi ispituju prema standardu EN 1365-2, a klasifikacija u skladu sa standardom EN 13501-2.
Sistemi (plafon + komponente za vešanje/pričvršćivanje) potrebni su da bi se obezbedili integritet i performanse izolacije, nezavisno od međuspratne konstrukcije (po pravilu EI 30 ili EI 120). Osim toga, važan je i smer zaštite od požara, koji može biti odozgo a ->b, odozdo a <- b ili sa obe strane a <-> b.
Ovi plafonski sistemi omogućuju zaštitu instalacija ili zaštitu od instalacija koje se nalaze u praznom prostoru spuštenog plafona. Preciznije, plafon bi trebalo da štiti instalacije u plafonskom prostoru od požara u prostoriji ili hodniku; isto tako, otpornost na požar može biti potrebna kako bi se hodnik zaštitio od gorenja električnih kablova i drugih instalacija koje se nalaze u prostoru iza spuštenog plafona.
Ne može se smatrati da su plafoni klasifikacije EI isti kao noseći plafoni klasifikacije REI, uprkos njihovim sposobnostima da zaustave širenje požara i toplote. Plafoni klasifikacije EI su testirani prema standardu EN 1364-2, dok su plafoni klasifikacije REI testirani pod punim opterećenjem prema 1365-2 tako da oni štite i nosivost konstruktivnih elemenata zgrade.
Tehnička podrška kompanije Promat
Javite se našem timu za tehničku podršku ako imate pitanja u vezi sa rešenjima za pasivnu protivpožarnu zaštitu, našim proizvodima i sistemima ili vam treba savet za ugradnju...
Tehnička dokumentacija
Pronađite listove sa podacima o proizvodima, brošure o sistemima, deklaracije o performansama, uputstva za ugradnju i druge dokumente koji Vam trebaju da biste obavili posao.
